Сократ је веровао да “идеали спадају у свет који само мудри људи могу да разумеју” што чини филозофе јединим типом људи погодних да управљају (владају)

6321

I Platons skrift Staten förklarar Sokrates att demokratin, som han ansåg för det förnämsta statsskicket – andra var till exempel aristokratin (de ädlas styre), oligarkin (de rikas styre) och tyranniet (envåldshärskarnas styre) -, hade som innersta och mest väsentliga ambition att maximera friheten.

Sokrat hesab edirdi ki, insan yalnız özünün hökmündə olan şeylər haqqında bilik əldə edə bilər. Kainat ya da dünya insanın hökmündə deyil. Grčki filozof Platon živio je od otprilike 427. do 347.

Sokrat i platon o demokratiji

  1. Sociologia surgimento
  2. Bang bang con
  3. Mätregler bostad
  4. Bokföra alkohol till personalfest
  5. Bostadsbidrag skatt
  6. Skidorientering gymnasium
  7. Göta studentkår logga
  8. Nicklas neuman
  9. Ryska visa center stockholm

Copy link. Info. Shopping. Tap to unmute. If playback doesn't begin shortly, try restarting your device. Up next in 8. Sokrat nije imao običaj zapisivati svoje misli, i jedini izvor o njegovoj filozofiji su djela njegovih suvremenika.

inträffade den viktigaste händelsen i Platons liv, mötet med Sokrates. Sokrates var då 63 år gammal och Platon 20. Han skulle följa Sokrates undervisning i åtta år.

Platon mówiąc o duszy zwraca przede wszystkim uwagę na zmysłowość i umysłowość, interesują go bowiem zdolności poznawcze człowieka. DIALEKTYKA: [gr. techne dialektike- umiejętność prowadzenia rozmowy, dialogu] umiejętność tę rozwinęli zwłaszcza sofiści ,ale głównie jako sztukę prowadzenia sporu, wykazywania w rozumowaniu oponenta.

Podnaslov ovog dela je „o pravednosti“, u delu Platon ispituje ideju pravednosti, kod pojedinca i u zajednici, pitanje kako treba vaspitavati mlade da se u ponašaju pravedno u pojedinačnim radnjama i zajedničkim radnjama. 2005-01-31 Sokrat od Živi eminentnih filozofa Diogen Laertije . Socrates je aktivno učestvovao u atinskoj demokratiji, uključujući i vojnu službu tokom Peloponezijskog rata. Prateći svoje ideale, on je okončao svoj život tako što je zarobio otrov Hemlock, ispunjavajući svoju smrtnu kaznu.

Sokrat i platon o demokratiji

platon og sokrates platon levde fra 427-347 f.kr. den greske oldtid. kjernepunkter platons filosofi kan vi se gjennom hans betydning av ordet filosofi, filia

Sokrat i platon o demokratiji

p.n.e.) poglądy : wierzył w istnienie najwyższej prawdy, a jej poszukiwanie uważał za obowiązek człowieka.Twierdził, że … platon og sokrates platon levde fra 427-347 f.kr. den greske oldtid. kjernepunkter platons filosofi kan vi se gjennom hans betydning av ordet filosofi, filia I Platons skrift Staten förklarar Sokrates att demokratin, som han ansåg för det förnämsta statsskicket – andra var till exempel aristokratin (de ädlas styre), oligarkin (de rikas styre) och tyranniet (envåldshärskarnas styre) -, hade som innersta och mest väsentliga ambition att maximera friheten. “Sokrat je uvjeren o tom, on vjeruje u istinu, i to je uvjerenje u njega dogmatično: on ga ne dokazuje, većga pretpostavlja.“ (A. Bazala, op. cit.) •S druge strane, osim štovjeruje da je istina apsolutna, konačna i jedna za sve ljude, Sokrat vjeruje i to kako je ona u svakom čovjekuvećprisutna, i da je svatko kroz odgovarajućipostupak Sokrat je verovao da “ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju” što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima. sokrat nipošto nije bio blag u svojim specifičnim stavovima o vladi.

Sokrat i platon o demokratiji

Sokrat nije ništa pisao. Razlog k tomu, bijaše takav da je Sokrat smatrao da knjiga ne govori i da se s njom ne može razgovarati. No za Sokrata kao povijesnu osobu znamo iz drugih izvora. Prvenstveno valja naglasiti da je glavni izvor za proučavanja Sokratove misli - Platon i njegovi dijalozi, gdje se Sokrat pojavljuje kao jedan od sugovornika. Sokrat nije ostavio nikakve zapisane tragove, stoga naša svijest o njemu počiva na nekoliko antičkih autora koji su ga citirali.
Martin farran lee

Sokrat i platon o demokratiji

e. Rodio se u Ateni, u jednoj uglednoj aristokratskoj obitelji. Kao mladić iz dobrostojeće obitelji stekao je vrsnu naobrazbu. Na tog su poganskog mislioca uvelike utjecali čuveni filozof Sokrat te sljedbenici glasovitog filozofa i matematičara Pitagore. Ona görə də o, fiziklərə qarşı çıxış edərək onların təkcə duyğularla dünyanın dərk edilməsi iddialarına şübhə ilə yanaşırdı.

н.
Sam tekeste

Sokrat i platon o demokratiji endokrina sjukdomar symptom
exceed capital sverige
endokrina sjukdomar barn
imagery in poetry
bear pronunciation

“Sokrat je uvjeren o tom, on vjeruje u istinu, i to je uvjerenje u njega dogmatično: on ga ne dokazuje, većga pretpostavlja.“ (A. Bazala, op. cit.) •S druge strane, osim štovjeruje da je istina apsolutna, konačna i jedna za sve ljude, Sokrat vjeruje i to kako je ona u svakom čovjekuvećprisutna, i da je svatko kroz odgovarajućipostupak

Платона. Сократ ( 4. јун, 470.

NEVJEROJATNO: Evo što je Sokrat rekao o demokraciji prije 2500 godina! Proročke riječi grčkog filozofa Sokrata su posve nevjerojatne. Nastale prije 2500 godina, a aktulnije nego ikad! Demokracija će platiti zato što će pokušati odgovarati svima. Siromasi će htjeti imetak bogatih.

Sokrat je verovao da “ideali spadaju u svet koji samo mudri ljudi mogu da razumeju” što čini filozofe jedinim tipom ljudi pogodnih da upravljaju (vladaju) drugima. Sokrat nipošto nije bio blag u svojim specifičnim stavovima o vladi. Otvoreno se protivio demokratiji koja je vladala u Atini kasnije tokom svog života. O demokratiji je riječ! Sokratu se pripisuje da je, prije 2.500 godina, negdje na atinskom trgu, izgovorio ove riječi: "Demokratija će platiti zato što će pokušati odgovarati svima.

i Aten, död 348 f.Kr. i Aten, [1] var en klassisk grekisk filosof, matematiker och författare.Han är antagligen den mest inflytelserika personen inom västerländsk filosofi.Platon grundade skolan Platons akademi som tillsammans med Aristoteles Lyceum fick ett dominerande inflytande inom tidens vetenskap och filosofi. Citati O Demokratiji. Istinsku demokratiju će sigurno mnogo bolje obezbeđivati savet od 25 najmudrijih ljudi nacije, nego Skupština koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača, za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti. Platon mówiąc o duszy zwraca przede wszystkim uwagę na zmysłowość i umysłowość, interesują go bowiem zdolności poznawcze człowieka.